Детекцијa и квантификација биоаеросола значајних за здравље људи и биљака у реалном времену
BREATHE пројекат је финансиран од стране Фонда за Науку Републике Србије у оквиру програма PROMIS (бр. 6039613) са укупним буџетом од 171064.5 EUR за имплементацију пројекта током 24 месеца. Координатор пројекта је др Бранко Шикопарија, виши научни сарадник у Институту БиоСенс (Универзитет у Новом Саду), док су остали чланови тима др Сања Брдар, др Гордан Мимић, др Марко Панић и Предраг Матавуљ из Института БиоСенс и Драгана Бартолић из Института за Мултидисиплинарна Истраживања (Универзитет у Београду). Главни циљ BREATHE пројекта је постављање основа за напредну атмосферску дијагностику у реалном времену, у Србији, помоћу информационих технологија.
BREATHE пројекат ће проширити домен знања потребног за аутоматизацију у аеробиолошким истраживањима. Тим планира да реши проблеме који се односе на поређење са класичним запреминским мерењима Хирстовог типа и употребу комплексних података који се добијају методом проточне цитометрије.
Поред развоја напредних класификационих модела употребом вештачке интелигенције, BREATHE ће се усмерити на објашњење самих модела како би се потпуно разумео утицај свих улазних података. Очекује се да ће употреба доменског знања у моделима који су засновани на подацима резултирати бољом и прецизнијом класификацијом. Посебна пажња ће бити усмерана на пренос знања и могућност примене модела за класификацију биоаеросола, који ће бити развијени у оквиру BREATHE пројекта, на мерењима добијеним помоћу других уређаја истог типа. Напредни алати за реконструкцију слике ће бити тестирани са циљем да се мерење расејаног сигнала представи на нови начин. Такође, испитиваће се утицај старости и степена влажности одабраних биоаеросола на њихову флуоресценту емиcију, упоредним коришћењем Rapid-E проточног цитометра и спектрофлуорометра.
Слика 1. BREATHE пројектни тим на првом састанку организованом онлајн услед пандемије COVID-19
Током BREATHE пројекта биће прикупљени подаци у Новом Саду помоћу уређаја Rapid-E (Real-Time Airborne Particle Identifier) који прави компанија „Plair SA”, уређаја Хирстовог типа и аутоматске метеоролошке станице. Приступ који укључује поређења са стандардном методом (EN16868:2019) омогућује лакшу промоцију остварених резултата крајњим корисницима у аеробиолошкој заједници, укључујући и подршку новим корисницима уређаја за аутоматско праћење биоаеросола.
Слика 2. Два уређаја Хирстовог типа, Rapid-E уређај и аутоматска метеоролошка станица постављени на крову ПМФ-а у Новом Саду